Strategija Kine za Juzno Kinesko More

Prepuno prirodnih resura, Juzno Kinesko more je jedno od najvaznijih okeanskih podrucja na svetu. Naucna geoloska agencija vlade Sjedinjenih Americkih Drzava procenjuje da se u ovoj oblasti nalazi preko 28 milijardi barela nafte, oko 190 triliona kubnih metara prirodnog gasa, 10 procenata svetskog ribolova i, mozda najvaznije, cak 30 procenata svetske spedicija prolazi kroz ovu oblast.

Cak devet drzava tvrdi da imaju pravo na ovu oblast, ukljucujuci Bruneje, Maleziju, Vijetnam, Indoneziju, Filipine, Republiku Kinu (Tajvan) i Narodnu Republiku Kinu, koja pokusava da postane “vecinski vlasnik” Juznog Kineskog mora.

Zemlje obicno baziraju svoje pravo na povrsinu mora uzimajuci u obzir konvenciju o pomorskom pravu Ujedinjenih Nacija, po kojoj svaka drzava ima pravo na 200 nautickih milja more od svoje obale, oblast zvana Iskljuciva Ekonomska Zona (IEZ). Kako stoji u dokumentu, “U IEZ-u, obalne drzave imaju suverena prava u cilju istrazivanja i eksploatacije, ocuvanja i upravljanja prirodnim resursima, bilo da su zivi ili nezivi.”

Na primer, koja god nafta se nalazila u okviru 200 milja od obale Malezije pripada iskljucivo Maleziji. Svako podrucje koje nije unuar IEZ-a, smatra se medjunarodnom vodama I spada u pomorski zakon Ujedinjenih Nacija, sto znaci da ga svi dele. Medjutim, Kina tvrdi da ima istroijsko pravo na Juzno Kinesko more koje datira u 15 vek, i po kome Kini pripada cak 90 posto mora.

U samoj sredini Juznog Kineskog mora nalize se arhipelag Spratli. Na ovu jedva naseljenu grupu ostrva trenutno zahtevaju prava Kina, Vijetnam, Filipini I Malezija jer svaka od ovih zemalja moze da prosiri svoju IEZ tvrdeci obale ostrva. Obzirom da ova ostrva izgledaju kao ne naseljene gomile peska, tesko ih je legitimno zahtevati kao teritorije, zbog cega su mnoge zemlje pocele graditi male objekte I luke na svojim ostrvima. Neke su cak doselile I ljude na njih.

Kina, medjutim, veruje da arhipelag Spratli ne pripada nikom sem njih, te koriste svoje vojne brodove kako bi okruzili ostrva koja tvrde druge drzave. Kina na ovaj nacin blokira dotok robe na ostrva, prisiljavajuci ljude da ih napuste.

Kina takodje dodaje tri I po hektara peska dnevno na svoja ostrva u pokusaju da ih uveca. Sirenjem ostrva, Kina obezbedjuje prostor za izgradnju pomorskih baza. Sto vise ostrvaca, vise teritorije mogu da tvrde, kontrolisu I eksploatisu.

Kina ovo radi polako, ali sigurno, izbegavajuci velike konflikte.

Ovaj tekst je deo eseja u vezanog za probleme koji zahataju Azijsko-pacificki region, napisan od strane glavnog urednika, ali ne prevedenog sa engleskog jezika do kraja. Dakle, i dalje u obradi.